О књизи: 2019 / „Нетачно“ тумачећи дела у жанру хорор књижевности као филозофска дела, Јуџин Такер настоји да у њима открије не само граница мишљења, али таква мисао, која би сама по себи била граница – мисао као граница, као „чудан, очаравајући понор у сржи самог мишљења“. У ту сврху се окреће обимном биоскопском и књижевном материјалу. За јапанске и јужнокорејске хороре, зомби хороре и слешере, филмске варијације Дантеовог пакла. На бестијаријуме Дантеа и Лотреамонта, игру светлости и сенке Фјодора Сологуба, црни хорор и песимизам Томаса Лиготија, спиралну логику Јунџи Итоа, природни ужас Алџернона Блеквуда, егзегезу пипака заједно са Кином Миевилом и Вилем Флуссер. Али и политичкој филозофији и апофатичкој традицији. И, наравно, Хауарду Лавкрафту. Потоњи се код Такера појављује као критичар два основна концепта хорора – кантовског (ХОРРОР = СТРАХ) и хајдегеровог (ХОРРОР = СМРТ). Лавкрафт, према Такеру, производи „прелазак са чисто људске преокупације осећањима и страховима од смрти на чудну нељудску мисао која превазилази чак и мизантропију“: хорор више нема никакву истину коју би саопштио човечанству осим одсуства саме истине. Такер то потврђује кроз процедуру црног увида, током које „нељудска мисао” на путу свог ослобађања пролази кроз следеће трансформације: нељудско за људе, људи за нељуде, људско/нељудско као производи нељуди -људи и, коначно, само нељудско као граница без икакве резерве и тајанственог откривања незамисливог. У апсолутној апофатичкој тами несхватљивости појављује се равнодушност која обавија све постојеће ствари и представља најзначајнији улог пројекта „Ужас филозофије“. Пипци дужи од ноћи је трећи том у трилогији Хоррор оф Пхилосопхи америчког филозофа и истраживача медија, биотехнологије и окултизма Јуџина Такера. У овој трилогији, хорор и филозофија су представљени у ситуацији паралаксе - сталног померања погледа између две области, од којих се ниједна нормално не може видети када се види друга. Као резултат тога, књижевна дела натприродног хорора сматрају се онтолошким и космолошким конструкцијама, а конструкције филозофа – наративима који нам говоре нешто о природи ужаса који лежи „изван” људског..